Izložba predstavlja izbor mozaika, nastalih na osnovu kulturne baštine Ljubljane i njenih karakterističnih arhitektonskih ornamenata. Dela su stvorena kako za videće, tako i za slepe i slabovide posetioce, jer nude mogućnost doživljavanja umetnosti kroz vid, kao i dodir, teksture i materijal.

Izhodište kreativnog procesa bili su uzorci ljubljanskih fasada, kao što ih nalazimo u delima arhitekata slovenske arhitekture ranog 20. veka: Maksa Fabianija, Ivana Vurnika i Jožeta Plečnika. U mozaicima se prepliću Fabianijevi cvetni ornamenti Krisperove kuće, prikazani su geometrijski motivi Vurnikove kuće, nekadašnje Zadružne banke i Sokolske kuće Tabor. Plečnikovi uzorci odražavaju se u njegovim karakterističnim ritmičkim strukturama fasade stolarije na Žalah, kao i u ornamentu grafičkog oblikovanja, predstavljenog na izložbi „Forma perennis“.

Autorka je arhitektonske motive prenela u taktilnu formu koristeći kamen, keramiku i staklo različitih oblika, veličina, boja i tekstura. Nastali su reljefni mozaici koji pozivaju posetioce na dodir i istraživanje njihovih površina. Pored neposrednih interpretacija arhitektonskih i grafičkih uzoraka, izložba uključuje i apstraktnija dela, u kojima su oblici i kompozicije izraz autoričinog ličnog odgovora na arhitekturu – njenu geometriju, ritam i materijalnost.
Izložba otvara prostor za drugačiji pogled na kulturnu baštinu, koja je često nedostupna na dodir i zato slepima i slabovidnima obično nije dostupna. Mozaici omogućavaju da je osetimo rukama, upoznamo njenu strukturu i povežemo se s njom kroz neposredno, čulno iskustvo.