Dela iz cikla Requiem za more su oblikovana kao reljefi na slikarskom platnu. Govore o moru kao prostoru sećanja i opomene, pa i o potrebi za novim oblicima čulne percepcije i empatije, čime učvršćuju vezu između pojavnosti fizičkog sveta i doživljavanja našeg unutrašnjeg sveta.
Fragmenti plastičnih boca su preoblikovani u organske oblike, koji podsećaju na stilizovane koralne strukture, morske alge ili fosilizovane ostatke morskog dna. Odpadni materijal, izvučen iz konteksta zagađenja, je preobražen u ritmične površine i naglašene teksture, koje pozivaju na taktilno istraživanje. Time dobija novu simboličku, estetsku i društvenu konotaciju i otvara prostor za kritičko razmišljanje o društvu i njegovom delovanju danas.
Kompozicijski radovi se temelje na kontrastu tamnoplave pozadine – metafore morskih dubina – i fluorescentnih tonova, koji pod UV svetlom trepere kao bioluminiscentni organizmi. Zbog svoje intenzivnosti privlače pažnju i upozoravaju, a istovremeno simbolizuju snažnu emocionalnu preobrazbu. Sjajne linije i površine stvaraju dinamiku između tame i svetlosti i otvaraju prostor dijaloga između prisutnog i odsutnog, života i njegovog nestanka. Fluorescentna boja naglašava krhkost i prolaznost mora, dok reljefna površina ukazuje na njegovu materijalnost i višeslojnost.
Korišćenjem plastike – jednog od najozbiljnijih savremenih zagađivača mora – umetnica ukazuje na hitan ekološki problem, pretnju pretvara u umetnički znak. Likovni jezik omogućava neposrednu, univerzalnu komunikaciju, oslobođenu verbalnog izraza i zasnovanu na čulnom doživljavanju pojedinca. Autorka spaja apstrakciju i sugestiju: oblike dovoljno otvara, da u njima možemo prepoznati brojne fragmente mora, ali ih istovremeno zadržava kao autonomne, likovno jake strukture.
U zamračenom galerijskom prostoru svi posetioci suočavaju se sa iskustvom ograničenog vida, što ih približava percepciji slabovidnih osoba, koje delo mogu doživeti i taktilno. Kao taktilno-vizuelni objekti, dela deluju na više nivoa percepcije – od estetskog do senzornog i simboličnog. Tema prostora dodatno naglašava dramatičnost izloženih dela i gledaoca uranja u iskustvo mora, koje je istovremeno privlačno i ugroženo. Podseća da je more, nekada nosilac i ključni faktor ljudskog života, zbog ljudskog delovanja postalo iscrpljen ekosistem. Ujedno poziva posetioca na razmišljanje i nastojanje za smanjenje zagađenja mora, kao izraz zahvalnosti za njegovu veličinu i značaj za ljudski život.
Ambientalna muzika Requiem za more kompozitora Srđana Berdovića dodatno produbljuje publiku u meditativnu atmosferu i stvara sinestetičko iskustvo, u kojem se vizuelno, taktilno i zvučno stapa u jedinstvenu celinu.
Ovaj savremeni rekvijem je poklon moru, koje nestaje pred našim očima, i opomena na odgovornost koju nosimo za njegovu budućnost – jer pamti svaki trag koji mu svojim delovanjem ostavlja čovek.
mr. art Jasmina Runje
AUTORSKA MUZIKA:
Autor muzike je Srđan Berdović, kompozitor i gitarista, koji je magistrirao iz klasične gitare i kompozicije na Mannes School of Music – The New School for Music u New Yorku. Njegova kompozicija Requiem za more, prožeta meditativnim i elegičnim raspoloženjem, dopunjuje vizuelnu sloj instalacije i gradi sugestivan zvučni prostor sećanja i opomene.
Delo je izvedeno na San Francisco Conservatory of Music u interpretaciji priznate japanske multiperkusionistkinje Haruke Fujii, članice sa Grammyjem nagrađenog ansambla Silkroad.
Studirala je na Tokyo National University, Juilliard School i Mannes College of Music u New Yorku. Danas predaje na San Francisco Conservatory of Music i deluje kao Associate Artistic Director u ansamblu Silkroad.
